Dizeldorf. Subota je. Svadba. Od ranog jutra svi smo na nogama. Tu smo da pomognemo, a uglavnom ne radimo ništa. Naša moralna podrška je najbitnija. Svako malo neko uleti u stan sa nekom novom pričom. Fotograf, šminker, vozač, drugi fotograf, Torsten, mi i još jedan fotograf… Vremena sve manje, sve smo spremniji 
Dok nas gosti isčekuju u golf klubu Kosaido, imamo privilegiju da smo sa mladine strane i da dolazimo poslednji, sa njom – Rođom H je sa Torstenom izašao da ukrasi ”crnu Mecu”. Šala oko mece, ali auto je pravi izbor za svadbu. Moj zadatak neće biti “nimalo lak”, a to je da držim strah i veo, da veo od tri metara Uvežbavam i zanosim po stanu, svako skretanje znam Rođo, danas sam poslušna :* još danas. Inače, uspele smo sa šminkerkom da se dogovorimo, tako da će i mene šminkati. Koristim priliku da se presvučem, dok mladu slikaju u bašti. Nosim najdivniju haljinu Carmen (cvetovi na haljini su vezeni, inače imala sam spremnu jednu preslatku crnu haljinu, ali moja Rođa je rekla da izbegnem i crno i belo. Danima sam tražila, a sve što mi se iole dopadalo bilo je crno, potom nakon par dana slučajan susret ova haljina – vesela, cvetna, baš prava), fossil sat iz nove kolekcije i Phillip Hardy sandalete.
Stižemo u Kosaido. Gosti čekaju na terasi, izviruju se i žamor nestaje, Ana polako dolazi u pratnji. Svaki korak jedna slika. Sunce peče. Sve je ”šik”, baš onako kao što ponekad vidimo u filmovima. Ceremonija se dosta razlikuje od naših. Neki simpa lik (to bi kod nas bio pop) drži govor o početku Anine i Oliverove veze, veridbi…i nakon toga dolazi na red prstenovanje. Prstenovanje u ovom slučaju uzima oblik ”ceremonije”, trenutak koga ćemo se svi sećati, jer svi učestvujemo u njemu. Mi kumovi pružamo gostima iz prvog reda traku koja se odmotava do poslednjeg reda, isto se dešava i na drugoj strani… u poslednjem redu osobi dajem prsten… prsten na traci koju svi gosti drže dolazi do našeg bračnog para.
Potom sledi čestitanje, ćaskanje, brusketi i šampanjac, potom torta… slikanje, još slikanja (odlazimo na drugu lokaciju za slikanje mladenci i ja u jednom autu (auto za golf terene, nestvarno, otvoren sa strane), fotografi i kamermani u drugom. Put do lokacije je previše strm vrištimo, smejemo se – Oliver drži stvar pod kontrolom, ali nama je i strah postao ravan komediji) , i počinje večera (pet obroka, mmmm preukusno, sa primesama japanske kuhinje), potom žurka. Kako je sve izgledalo, da vas ne davim i ne opisujem idemo na slike, ne kažu badava “slika je više nego hiljadu reči”…
p.s. Rođice & Oliver, all the best! ❤️
Dušica PRiK
