Ovaj post će nas sve vratiti na jedno divno avgustovsko veče. Kako redovno ponešto iskrsne, i kako se započeto ne završi, puno stvari ostaje neobjavljeno. Napokon je jedan od takvih postova spreman…
Veče se polako spušta. Ogromna terasa na kojoj sedimo, i uz čaše belog vina komentarišemo brod koji plovi za Italiju, pojačavaju utisak spokoja, miris mora takođe opušta. Nekako sa mišlju o Italiji, dok H nastavlja o ekonomskim odnosima dvaju zemalja, tonem u meni drago…svet mode.
Maštam o haljinama koje sam danas gledala u magazinima, prebiram po sećanju, i menjam, stvaram… Vetar polako počinje da duva, daje naznaku da veče dolazi… još u daljini vidim Sunce, ali gotovo da “dotiče” more. Izustim da kažem kakvo veče, ali čujem H koji kaže sada bih mogao da te slikam, odlično je nebo, a i vetar… Otpija gutljalj vina kao da i sam mašta.
Pogledam ga… ne čita mi misli, nesvesno mi daje ideju… u daljini još nazirem most, neka vrsta doka… i kao na trofaznu uključena, ustajem sa stolice, uz “unesi čaše, zatvori vrata, spremi kameru! Idemo na most!”. Utrčava za mnom, verovatno pola nije stigao da čuje, i pita me šta mi je najednom. Dovikujem iz kupatila – “samo požuri slikamo na mostu…”
Ne sećam se kojom brzinom sam uletela u haljinu (PRiK, naravno – biće uslikana u narednom periodu i u studiju), ponela štikle u rukama, utrčala u lift i proletela kraj recepcije, uz pitanje u trku možemo li na most. Odgovor je: da da..
Ostalo, ćete videti…
Uživajte!
p.s. Napokon sam pripremila i postove iz Grčke (Januar, 2016). Stižu jedan za drugim u narednim danima.
Dušica PRiK