I dalje Grčka. Juče smo slikali teget pončo, danas je na red došao sivi. H me pita moramo li oba? Kako me to pita, zar ne vidi razliku u 
boji! Narvno da da! Idemo do grada Litohoro da slikamo, pa u “Meze” na ručak.
Sive duboke čizme i sivi pončo. Temperatura je četiri stepena, ali to nije najgore. Vetar tako jako duva da mi dlake sa šubare ulaze u oči – “duva kao lud”. Lice mi se koči, a i prsti na rukama…
Nakon slikanja se vraćamo do hotela. Jedva čekam da uletim u bazen, potom u saunu. Mislim da ću ostati tamo dok se ne “istopim”…
Dok sedimo u sauni, peščani sat je već okrenut, ulazi grčki par. Ne mogu da verujem, ne spavaju… Sedaju na donje klupe. Bar se ne guraju sa nama, fini su, ćute…Toliko mi je toplo, da im zavidim. Na drugoj sam klupi oooh kako je samo toplo. Nisam ni svesna da sam pre sat dva sve po spisku i vetru i hladnom danu, a sada mi i ovo smeta. Nakon nepuna tri minuta, počinju tiho da razgovaraju. Ne mogu da se opustim… glas im postaje sve grublji, a reči sve brže ispaljulju…počinju – ne znam šta pričaju uopšte, viču! Izliv ljubavi ili se raspravljalju? Ko se bre još tako voli, ovo je rat! Gledam u H i signaliziram napolje – ko zna koja je to faza…
Večera je bila odlična. Od onog para ni traga ni glasa. H se mnogo nasekirao, pa objasnih: “Fini neki ljudi, osetili slobodu da se pred nama izrazgovaraju”…
Uživajte,
Dušica PRiK
