Pre par večeri sam se prisetila kako smo uživali prošle godine na moru. Kako smo imali divnu večeru na plaži uz lampu 
I zaista sam sve tako spontano iznela pred H. On je to skontao na neki svoj način…Uglavnom, jutros mi je rekao da ćemo ići negde u blizini da ručamo. Sasvim ok, mislim se, uz to i nedelja je. Sinoć sam do 22h radila, još će mi i prijati da izađemo. Obučem nove farmerice “Gina Perfect Jeans”, Kristen model, košuljicu i prsluk iz PRiK-a, obujem nove mokasine “Bama” – spremna.
Vidim zastajemo kod restorana u kome nikada nismo bili, kuliram. Kaže – “idemo da kupimo hranu za poneti”. Mislim se, hranu za poneti… za šta sam se oblačila… Inače restoran je poznat po nacionalnoj kuhinji i po pričama H kolega klopa je odlična. Pa dobro, može. Samo se pitam gde ćemo sa hranom? Idemo na piknik! A jaaaaa??? Pa zar nove mokasine i nove farke po travi da prljam…
Sve je poneo. I ćebe i čaše, prave tanjire i pravi pribor. Mislim, sada ako kažem da mi se ideja ne dopada, povrediću ga, a nije fer, trudio se… samo… moje nove mokasinice ne zaslužuju toliku žrtvu…
Stojim i gledam – čudom se čudim… postaje mu jasno da ni za živu glavu neću saviti farke ili mokasine i predlaže da sedim u autu: u prtljažniku! Nikada nisam jela u prtljažniku, mogu da probam :)))) probajte, zanimljivo je. A hrana nikad ukusnija – dal zbog vazduha ili zbog novih mokasina i farki, ne znam, a bilo je lepo, i na kraju omiljene turske čokoladne bombone…
p.s. H, hvala na klopi, improvizaciji piknika i odličnim slikama :*
